Media wars vol 3

Period pojave i razvoja interneta, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, najavio je i pojavu novih, univerzalnih medija, da tako kažemo, koji integrišu funkcije telefona, televizije i računara. Međunarodna telekomunikacijska unija (ITU) definisala je te nove medija kao sektor info – komunikacija. Predviđanja su bila da će ta nova industrija do sredine devedesetih zauzeti ogroman deo globalne ekonomije, sa proizvodnjom vrednom oko bilion i po dolara. Industrija info – komunikacije sastoji se od 46% industrije telekomunikacija, 33% kompjuterske industrije i 21% medijske industrije. Digitalizacija podataka je dovela do razvoja zajedniĉkog alata za rad. Samim tim, tržište, koje je do nedavno bilo relativno stabilno i podeljeno među globalnim medijskim korporacijama, postalo je nestabilno. Novi talas merdžera i akvizicija iznjedrio je nove globalne medijske igrače, koji su internet doživljavali više kao novo tržište nego kao direktnu konkurenciju. Da bi novi medijski giganti uspeli da se efektno probiju i opstanu na internet tržištu, neophodna je bila podrška interesnih grupa, što plitičkih, što profitno orijentisanih. (Dalje)


Media wars vol. 2

Uslovno rečeno, neuspeh medijske dominacije SAD-a posredstvom UNESCO-a, primorao je tu državu da se okrene filmskoj industriji kao predvodnici u unapređivanju globalnog medijskog sistema i u obezbeđivanju kontrole tržišta. Sledila ju je izdavačka industrija, sa istim principima povećanja udela u internacionalnom tržištu, globalnim tržištem i globalnom koncentracijom medija. Rame uz rame izdavačkoj industriji išla je i muzička industrija, pa onda i pojava televizije, koja je oznaĉila najznačajniji razvoj medijske industrije posle Drugog svetskog rata. U tom trenutku u prvi plan dolazi uspon međunarodnog oglašavanja, koje dalje doprinosi razvoju globalnih medija i pojava geosinhronih satelita koji su omogućili brzu, jeftinu, globalnu interakciju i emitovanje, što je opet doprinelo tome da se i zemlje Trećeg sveta uključe u tokove globalnih medijskih sistema. Evidentno je da je prva etapa razvoja globalnih medijskih sistema, do sedamdesetih godina dvadesetog veka, bila orijentisana na profit, pod kontrolom transnacionalnih korporacija sa sedištima u kapitalističkim zemljama. (Dalje)


Media wars vol. 1

 
Prvi pravi globalni medijski sistemi, sluţili su, u prvom redu, kao glavno sredstvo reklamiranja proizvoda raznih korporacija namenjenih prodaji i kao glavno sredstvo probijanja tih korporacija na nova tržišta. U drugom redu, prvi globalni medijski sistemi, tačnije, njihovi informativni i zabavni programi, služili su kreaciji povoljne klime za stvaranje profitno orijentisanog društva. Ti prvi globalni medijski sistemi bili su međunarodne telegrafske novinske agencije, radio i film. Ti prvi globalni medijski sistemi predstavljaju neophodnu komponentu globalnog kapitalizma i jedna su od njegovih glavnih karakteristika. Prema tome, globalne medije je najbolje proučavati u političko – ekonomskom kontekstu, u smislu pitanja društvene, ekonomske i politiĉke moći i kontrole nad ulogom medija i u smislu pojašnjenja zašto su globalni medijski sistemi većinom pod uticajem zapadnih, posebno američkih, medijskih kompanija. (Dalje)