Javnost i javno mnjenje u eri globalizacije

 
 
Termin javnost izveden je iz termina javan, što znači ono što se može čulima opažati, ono što je pristupačno, obznanjeno. U političkom kontekstu, javnost podrazumeva i ono što je obznanjeno i ono što je popularno, dakle, neko znanje koje je u vlasništvu naroda. Savremeni pojam javnosti, pored navedenog, odnosi se i na službene ili državne poslove, na šta upućuju i konstrukcije poput javni mediji ili javni zakon. Dalje, pojam javnosti uspostavlja se u odnosu na pojmove privatnost, privatan, drugim rečima ličan, ali i lišen, ako se pozovemo na latinski prevod reći privatus, govorimo o pojmu koji označava nešto suprotno pojmu publicus, pri čemu javno označava nešto što pripada rimskom narodu. Takođe, reč privatus označava građanina koji nije državni službenik ni pripadnik vojske.
 
Javno mnjenje predstavlja izraţavanje preferencija odraslog stanovništva o stvarima koje imaju značaja za vlast. Javno mnjenje je izražavanje mišljenja širokih masa o svim pitanjima koja su od društvenog značaja, bilo da se radi o političkim, socijalnim, prosvetnim, pa čak i privatnim stvarima. Definicije su razne, no jedno je zajedničko svim uglovima posmatranja javnog mnjenja, a to je da je „mišljenje javnosti“ postalo interesantno proizvođačima medijskog sadržaja i distributerima tokom osamdesetih godina prošlog veka, ponajviše zbog rastuće konkurencije i privatizacije, drugim rečima zbog prihoda od reklama. Glavni doprinos tog porasta pažnje jeste to što je preoblikovao publiku: od pasivne, koja samo prima medijske poruke, publika je preoblikovana u aktivne, misleće ljudske delatnike, koji infomacije, zabavu i prosvetljenje traže kroz namensku potrošnju i interpretiranje. S obzirom na to da su mediji i publika u interakciji, proizvođač medijskog sadržaja – sadržaj – publika se povezuju u jedan entitet i posmatraju se kao jedna analitička jedinica. (Dalje)


Globalni Morzeov kod - NO LOGO vol. 4

 

Dođoh do kraja dajdžestovanja knjige "No Logo". U poslednjem delu Naomi Klajn govori o zakonima koji štite poslovanje globalnih "brendosaurusa". Kako stvari za sada stoje, verovali ili ne, "logotip" je najinternacionalnija reč. Poznatija je i raširenija od engleskog jezika. Logotip je jezik brenda. Ipak, ne smemo ga uvek upotrebljavati, jer je svaka reč globalnog Morzeovog koda zakonom zaštićena.

Marke nas markiraju, ali mi njih ne smemo ni da okrznemo. Naravno, govori se suštinski, ako upotrebimo "Nike" u nekoj šali, kompanija nas neće tužiti, jer se ne isplati, ali činjenica jeste da da smo zbog takve ili bilo kakve druge upotrebe spomenutog logotipa pravno odgovorni. "Logotip je vazduh koji udišemo, ali nikako ne smemo da ga izdahnemo." piše Naomi Klajn. Zakoni o autorskim pravima i kleveti štite konglomerate i pomažu gušenju umetničke slobode. Umetnici su ceo ljudski vek stvarali tako što su uzimali motive iz svakodnevnog života i dali mu neku notu specifičnog ugla posmatranja ili doživljaja. Kako autorka knjige "No Logo" piše: "Markirani moguli danas poručuju umetnicima - Vi ste konzumenti kulture, nikako oni koji u njoj učestvuju. (Dalje)


Kako je krokodil progutao majicu? - NO LOGO vol. 3

 

Nije potrebna velika mudrost da bi se shvatilo da ako se u jedan aspekt poslovanja ulaže velika količina novca, drugi aspekti trpe. Preciznije, "brendosaurusi" ulažu mnogo u kreaciju i održavanje svog identiteta, dok u proizvodnju fizički opipljive vrednosti ulažu praktično ništa. Delegacija ulaganja i posla je ključ uspeha. "Opipljive vrednosti se proizvode u tvornicama, marke se stvaraju u glavi, a potrošači kupuju marke." slažu se reklamni giganti Džej Valter Tomson i Valter Landor. Brendiranje je postalo sve, a proizvodnja tek njegova dosadna marginalna tlaka.

Megabrendovi nemaju proizvodne linije, oni su sjajni, čisti i ne bave se "prljavim poslom" industrijske proizvodnje. Taj posao su delegirali ugovornim partnerima na zabačena mesta Koreje, Tajvana, Kine i Južne Amerike. U poreske rajeve, izvozne proizvodne zone, gde radnicima nije dozvoljeno da se organizuju u sindikate, gde su dnevnice niže od šest dolara i gde je radno vreme 16 sati. (Dalje)