prof.spinner.com

Da vas ne zamaram analizom svakog pitanja u istraživanju, prešla bih odmah na rezime istraživanja i potvrde hipoteza. Kompletan rad, sa analizom svakog od pitanja u istraživanju možete da pogledate na http://www.slideshare.net/sanj_che06/diplomski-rad-kriterijumi-kredibilnosti-onlajn-medijskog-sadraja-kod-studentske-populacije-univerziteta-u-novom-sadu 

Da vidimo dakle, zašto studenti veruju određenom internet sadržaju i kojem, te kako to studenti koriste internet i onlajn medijski sadržaj? 

Pomoćna hipoteza H1 – Pretpostavljamo da su osnovni kriterijum kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studenata obuhvaćenih našim istraživanjem proverljivost i dostupnost. – delimično je potvrđena analizom rezultata pitanja: „Informacija na internetu smatrate kredibilnim kada su one...?“, prema kojoj najveći procenat ispitanika, 44,1%, smatra da su kredibilne onlajn informacije one koje su pouzdane i proverljive – hiprelinkovane. Takav rezultat ukazuje na određen stepen postojanja onlajn medijske pismenosti i razumevanja interneta kao medija i alata.

Pomoćna hipoteza H2 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem u maloj meri koriste hiperlinkovanje kao najočitije mogućnosti proveravanja onlajn medijskog sdržaja. – delimično je potvrđena prethodno dobijenim rezultatom da je proverljivost – hiperlinkovanje informacija jedan od kriterijuma kredibilnosti. Potpuno potvrđivanje specifične hipoteze H2 usledilo je analizom rezultata pitanja u vezi sa konkretnim korišćenje linkova, prema kojima četrdeset jedan ispitanik nikada ne koristi mogućnost linkovanja (36,9%), a trideset dvoje ispitanih (28,8%) retko koristi linkove.

Pomoćna hipoteza H3 - Pretpostavljamo da se studenti obuhvaćeni našim istraživanjem u toku dana najviše informišu putem interneta. – u potpunosti je potvrđena rezultatom koji glasi da se najveći broj ispitanika, njih osamdeset troje (74,8%) u toku dana najviše informiše pomoću interneta. Takav rezultat sasvim je očekivan s obzirom na to da uzorak našeg istraživanja spada u generacije koje su odrasle sa novim tehnologijama i svedočile su ubrzanom tehnološkom razvoju. Dominacija interneta je očekivana i iz razloga što naši ispitanici veći deo vremena provode u urbanoj sredini gde i studiraju, dakle grad Novi Sad, tačnije Univerzitet u Novom Sadu, i gde je i prema podacima RZS-a iz 2010. godine, internet najdostupniji (uz grad Beograd) i njegova korišćenost najzastupljenija.

Pomoćna hipoteza H4 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem proveravaju informacije putem onlajn štampanih izdanja medija.- delimično je potvrđena razultatima istraživanja dobijenih na pitanje o tome šta naši ispitanici na internetu najšeće prate, a koji glase da najveći broj ispitanika, njih četrdeset dvoje (38,7%), na internetu najviše prati onlajn izdanja dnevnih novina. Dvadeset devet ispitanika (26,1%) odgovorilo je da najviše prati društvene mreže, a njih sedamnaest (15,3%) specifične internet stranice. Potpuno potvrđivanje te hipoteze usledilo je analizom rezultata dobijenih na pitanje o tome gde naš uzorak proverava informacije dobijene putem tradicionalnih medija, a koji glasi da najveći broj ispitanih, 74,3%, informacije dobijene putem tradicionalnih medija proverava putem interneta.

Specifična hipoteza H5 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem onlajn medijske informacije koriste za zabavu i komunikaciju. – je potvrđena analizom rezultata pitanja za šta naši ispitanici najčešće koriste onlajn medijske informacije, a koji glase da najveći broj ispitanika, njih osamdeset petoro (75%), intrenet sadržaj najčešće koristi za komunikaciju i zabavu.

Specifiĉna hipoteza H6 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem internet kao medij, u najvećoj meri, koriste za zabavu i komunikaciju. – je potvrđena rezultatom da se najveći broj ispitanika na internetu informiše o zabavnim, 27%, i društvenim, 25,2%, temama.

Potvrde pomoćnih hipoteza H5 i H6 su očekivane, jer opet govorimo o generaciji koja je bukvalno rođena u infomracionoj eri i od najranijih dana je bila upućena na internet kao vid zabave i komunikacije. U prilog potvrdi navedenih pomoćnih hipoteza ide i prošlogodišnji rezultat objavljen od strane RZS-a, koji govori o prirodi korišćenja interneta i njegovih karakteristikama od strane 2.300.000 ispitanih građana Srbije. Prema tim rezultatima najveći broj građana internet koristi za komunikaciju sa drugima (e-mail najčešća forma) i zabavu (preuzimanje audio, video i foto sadržaja).

Pomoćna hipoteza H7 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem najviše vremena na internetu posvećuju društvenim mrežama. – je opovrgnuta rezultatom našeg istraživanja koji kaže da većina ispitanika, 38,7%, najčešeće prate onlajn izdanja štampe.

Pomoćna hipoteza H8 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem prepoznaju potpuni onlajn medijski sadržaj. – je potvrđena rezultatom istraživanja koji kaže da najveći broj ispitanika, njih devedeset dvoje (82,9%), kombinaciju teksta, fotografije, videa, navedenog izvora i linkova smatra potpunim i kredibilnim onlajn medijskim sadrţajem. Ova hipoteza dodatno potvrđuje preptostavku da spomenuta svest o efektima interneta kao medija postoji zbog toga što su generacije ispitanika rođene u saţivotu sa medijiima, tradicionalnim i onlajn. Taj stepen prirodno stvorene svesti je jako dobra osnova za bilo kakvo dalje, uslovno rečeno, osposobljavanje novih generacija za saţivot sa medijima u profesionalnom i privatnom životu.

Pomoćna hipoteza H9 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem, a koji su medijskog usmerenja, u većoj meri koriste internet na više načina, osim za zabavu i komunikaciju. – je potvrđena rezultatom koji kaže da studenti medijskog usmerenja internet sadržaj u najvećoj meri koriste i za komunikaciju sa drugima, i za zabavu, i za učenje, i za učešće u društveno korisnim aktivnostima. Ova hipoteza takođe je potvrđena rezultatom koji kaže da studenti medijskog usmerenja prate najrazličitiji onlajn sadržaj – od onlajn izdanja štampe, preko radijskih emisija, blogova, društvenih mreža do specifičnih internet stranica. Zaključujemo da će nove generacije, studenata medija, sve više biti pravilno obučene za saživot sa medijima, što dalje implicira potrebu za standardizacijom edukacije o medijima kod svih školskih usmerenja i potrebu za mnogo odgovornijom i sadržinski i tehniĉki naprednijom proizvodnjom medijskog sadržaja.

Potvrđivanjem sedam, od ukupno devet pomoćnih hipoteza, delimičnim potvrđvanjem jedne i opovrgavanjem jedne hipoteze zaključujemo da je osnovna hipoteza ovog istraživanja - HO – Pretpostavljamo da osnovni kriterijumi kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studentske populacije Univerziteta u Novom Sadu proizilaze iz svesti o kvalitativnoj kategoriji proverljivosti onlajn medijskog sadržaja, a ne iz suštinskog razumevanja mogućnosti interneta kao komunikacionog alata i medija. – POTVRĐENA.