Media wars vol 3

Published on 10/09,2011

Period pojave i razvoja interneta, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, najavio je i pojavu novih, univerzalnih medija, da tako kažemo, koji integrišu funkcije telefona, televizije i računara. Međunarodna telekomunikacijska unija (ITU) definisala je te nove medija kao sektor info – komunikacija. Predviđanja su bila da će ta nova industrija do sredine devedesetih zauzeti ogroman deo globalne ekonomije, sa proizvodnjom vrednom oko bilion i po dolara. Industrija info – komunikacije sastoji se od 46% industrije telekomunikacija, 33% kompjuterske industrije i 21% medijske industrije. Digitalizacija podataka je dovela do razvoja zajedniĉkog alata za rad. Samim tim, tržište, koje je do nedavno bilo relativno stabilno i podeljeno među globalnim medijskim korporacijama, postalo je nestabilno. Novi talas merdžera i akvizicija iznjedrio je nove globalne medijske igrače, koji su internet doživljavali više kao novo tržište nego kao direktnu konkurenciju. Da bi novi medijski giganti uspeli da se efektno probiju i opstanu na internet tržištu, neophodna je bila podrška interesnih grupa, što plitičkih, što profitno orijentisanih.

 U svetu je počeo trend deregulacije i privatizacije, nošen na krilima principa „slobodnog protoka informacija“. U skladu sa tom tvrdnjom, najvažniji zakon za nov sektor info – komunikacija bio je američki Zakon o telekomunikacijama iz 1996. Sledeći važniji zakoni su oni koje je donosila Evropska unija. A svi oni imaju za cilj da „liberalizuju“ tržište u smislu da otklone prepreke za pristup i konsolidaciju trţišta unutar nove industrije, ali i da omoguće uslove za stvaranje kontinentalnih normi, pre nego nacionalnih, za poslovanje budućih globalnih medijskih imperija. Valja napomenuti da je nakon talasa merdžera i privatizacije, od 1995. do 1996. kapital info – komunikacijske industrije iznosio oko 135 biliona dolara. Takođe, trend libaralizacije u suštini jeste potreba za privatizacijom, tačnije, potreba za obezbeđivanjem dobrog dela investicionog bankarskog kapitala. Naime, sektor telekomunikacija je bila potencijalno najlukrativnija aktivnost pod kontrolom javnog sektora. Interesne grupe u vladama razvijenih zemalja i u institucijama gobalnog kapitalizma (MMF i sl.) prepoznale su potencijal za zaradu i podsticale su politiku „liberalizacije“ vođenu krilaticom „slobodnog protoka informacija“ koja je vrlo dobro fukncionisala u periodu ekspanzije globalnih televizijskih korporacija. Sporazumom Svetske trgovinske organizacije iz 1997. godine, koji je potpisalo šezdeset osam zemalja, a koje ĉine 90% tržišta telekomunikacijskih usluga vrednosti od oko 600 milijardi dolara godišnje, kulminirao je zahtev za „libralizacijom“, pod objašnjenima da je tim činom pospešen razvoj brzog protoka globalnih informacija i obezbeđena infrastruktura za rad u međunarodnom poslovanju. Najveće svetske firme u sektoru info – komunikacija su: japanska kompanija NT & T (prodaja u 1995. 82 milijarde dolara), ameriĉka AT & T (prodaja u 1996. 53 milijarde dolara), nemaĉki Telekom (prodaja u 1996. 46 milijardi dolara), Concert (BT – MCI) (prodaja u 1996. 40 milijardi dolara), francuski Telecom (prodaja u1995. 30 milijardi dolara), Bell Atlantic – Nynex (u 1995. prodaja 26 milijardi dolara) i italijanski Stet (prodaja u 1995. 26 milijardi dolara). Ti novi globalni medijski igrači su pomoću interesa vlada razvijenih zemalja sveta i pomoću interesnih grupa u sektoru MMF – a, Svetske banke, STO-a uspele da pronađu svoje mesto na novom tržišnom terenu, internetu. Nesumnjivo je da lideri na tom tržištu teže upravljanju infrastrukturom, proizvodnjom sadržaja i distribucijom na informacionom autoputu, kako bi osigurali mesto lidera i najveći priliv kapitala, samim time i kontrolu tržišne igre.

Većina novih glavnih medijskih igrača dolazi iz redova internet – provajdera, programera softvera ili kompanija koje blisko sarađuju sa svim tim kategorijama i na taj način svi zauzimaju pozicije koje bi im u novoj digitalnoj eri donele kontrolu nad sadržajem i distribucijom. Majkrosoft je pretpostavio da će internet do 2000. godine ostvariti prihod između trinaest i petnaest milijardi dolara. Takođe, Majkrosoft smatra da će presudan faktor za uspeh biti sposobnost kreiranja osobenog i atraktivnog online sadržaja. Pretendenti na onlajn medijski tron iz gore navedenih industrijskih sektora su: Majkrosoftova mreža MSN, internet provajder America Online - AOL i japanski Mitsui.

 


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me