ISTRAŽIVANJE vol. 1 - Kriterijumi kredibilinosti onlajn medijskog sadržaja

 
 
PREDMET ISTRAŽIVANJA
 
U prethodnim blog postovima, pokušala sam Vas upoznati sa istorijom razvoja komunikacije, tačnije medijske komunikacije, kao tekovine čovečanstva i istorijom razvoja informacionog doba, globalnih medija i interneta kao vrhunca komunikacije i alata za generisanje i sakupljanje informacija, koji u potpunosti negira dimenzije prostora i vremena.
 
Razumevanje faza razvoja komunikacije i medija mogu nam pomoći u sagledavanju trenutnog stanja sa aspekta medijskih konzumenata, proizvođača medijskog sadržaja i sa aspekta onih koji edukuju o medijima. Takođe, u eri onlajn dominacije, razumevanje istorijata komunikacije i tradicionalnih medija, može da nam pomogne da predvidimo šta predstoji medijskoj branši tokom informacionog doba i šta bi bilo najbolje preduzeti kako bi ta branša na najbolji mogući način ispunila svoju svrhu prema konzumentima, proizvođačima i edukatorima.
 

Internet aktivizam - od posmatrača do igrača

Rekli smo u prethodnom tekstu rubrike "Medijalogos" da je krajem dvadesetog veka postalo važno pručavati konzumente medijskog sadržaja, bilo marketinškog bilo novinarskog. Zadržimo se, u svetlu novih medija i globalizacije, na novinarskom medijskom sadržaju. U tom aspektu vrlo je važno razlikovati grupe konzumenata od takozvanih „posmatrača“ do „igrača“. Javno mnjenje, kritička javnost, politička javnost, kako god je nazvali, trebalo bi da je u informacionom dobu dobila na zamahu. Posebno kada govorimo o slobodnom protoku informacija. Naznake građanskog aktivizma imamo od poĉčtka devedesetih godina dvadesetog veka, do nedavnih režimskih promena na Bliskom Istoku i nekim afričkim zemljama. Zahvaljujući novim medijima, blogovima i društvenim mrežama, ponovo možemo da proučavamo „igrače“.

Ilustracije radi, spomenućemo neke od zapaženijih primera onlajn aktivizma. Početkom devedesetih godina dvadesetog veka, novi mediji su počeli da se koriste kao efektna sredstva za niz političkih pokreta. Prvi od njih dogodio se 18. juna 1999. godine, kada su aktivisti počeli da preko interneta organizuju aktivnosti koje su se zauzimale protiv neo – liberalizma i transnacionalnog kapitalizma. Aktivnost pod nazivom: „Kareneval protiv Kapitala!“ okupljala je nekoliko stotina hiljada demonstranata (laburista, anarhista, antikapitalista, boraca za prava životinja i za zaštitu prirode i dr.). Na taj događaj, nastavio se još poznatiji, u decembru 1999. pod nazivom: „Battle of Seattle“ usmeren na Svetsku trgovinsku organizaciju. Od tog perioda novi mediji postali su idealna platforma za široko rasprostranjene populističke političke spektakle, bazirane na postulatima socijalne pravde, demokratije i građanske emancipacije. A sve to zahvaljujući činjenici da su novi mediji promovisani pod krilaticom „slobodan protok informacija“ i pod ogrtačem demokratije, u smislu jednake mogućnosti učešća u tim novim medijima za sve. Posledica toga jeste rastuća populacija planetarnog građanstva koje koristi nove medije da bi bilo informisano, da bi informisalo druge i da bi konstruisalo nove socijalne i političke relacije.  (Dalje)


Javnost i javno mnjenje u eri globalizacije

 
 
Termin javnost izveden je iz termina javan, što znači ono što se može čulima opažati, ono što je pristupačno, obznanjeno. U političkom kontekstu, javnost podrazumeva i ono što je obznanjeno i ono što je popularno, dakle, neko znanje koje je u vlasništvu naroda. Savremeni pojam javnosti, pored navedenog, odnosi se i na službene ili državne poslove, na šta upućuju i konstrukcije poput javni mediji ili javni zakon. Dalje, pojam javnosti uspostavlja se u odnosu na pojmove privatnost, privatan, drugim rečima ličan, ali i lišen, ako se pozovemo na latinski prevod reći privatus, govorimo o pojmu koji označava nešto suprotno pojmu publicus, pri čemu javno označava nešto što pripada rimskom narodu. Takođe, reč privatus označava građanina koji nije državni službenik ni pripadnik vojske.
 
Javno mnjenje predstavlja izraţavanje preferencija odraslog stanovništva o stvarima koje imaju značaja za vlast. Javno mnjenje je izražavanje mišljenja širokih masa o svim pitanjima koja su od društvenog značaja, bilo da se radi o političkim, socijalnim, prosvetnim, pa čak i privatnim stvarima. Definicije su razne, no jedno je zajedničko svim uglovima posmatranja javnog mnjenja, a to je da je „mišljenje javnosti“ postalo interesantno proizvođačima medijskog sadržaja i distributerima tokom osamdesetih godina prošlog veka, ponajviše zbog rastuće konkurencije i privatizacije, drugim rečima zbog prihoda od reklama. Glavni doprinos tog porasta pažnje jeste to što je preoblikovao publiku: od pasivne, koja samo prima medijske poruke, publika je preoblikovana u aktivne, misleće ljudske delatnike, koji infomacije, zabavu i prosvetljenje traže kroz namensku potrošnju i interpretiranje. S obzirom na to da su mediji i publika u interakciji, proizvođač medijskog sadržaja – sadržaj – publika se povezuju u jedan entitet i posmatraju se kao jedna analitička jedinica. (Dalje)