Internet - masovni medij?!

 

Internet kao globalni masovni medij je u neku ruku pogrešna odrednica. Prva stvar je da se radi o mediju kod kojeg nije sasvim jasno kome bi trebalo platiti za njegove usluge. Krajem devedesetih niko nije ostvario profit od medijskog sadržaja na internetu i u takvim uslovima niko nije verovao da će internet ikada preuzeti ulogu televizije ili drugih tradicionalnih komercijalnih medija. Ipak, dalja istraţivanja krajem devedesetih, ukazala su na povećanje internetske publike, pa je sva prilika da bi televizijske i druge tradicionalne medijske kuće mogle da ostvare profit od kreacije onlajn medijskog sadržaja. Dalje, ista istraživanja su pokazala da na internetu raste korišćenje elektronskih pričaonica i elektronske pošte. Većina televizija, radijskih kuća i novina imaju svoje internet prezentacije, na kojima emituju redovan dnevni, nedeljni ili meseĉni programski sadržaj sa nekim interaktivnim aplikacijama. S obzirom na to da internet omogućava brţe i jeftinije emitovanje ili pokretanje neke publikacije, tradicionalni mediji shvatili su da bi mogli da se oslone na postojeću publiku prilikom prebacivanja na globalni medij.

 (Dalje)


Media wars vol 3

Period pojave i razvoja interneta, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, najavio je i pojavu novih, univerzalnih medija, da tako kažemo, koji integrišu funkcije telefona, televizije i računara. Međunarodna telekomunikacijska unija (ITU) definisala je te nove medija kao sektor info – komunikacija. Predviđanja su bila da će ta nova industrija do sredine devedesetih zauzeti ogroman deo globalne ekonomije, sa proizvodnjom vrednom oko bilion i po dolara. Industrija info – komunikacije sastoji se od 46% industrije telekomunikacija, 33% kompjuterske industrije i 21% medijske industrije. Digitalizacija podataka je dovela do razvoja zajedniĉkog alata za rad. Samim tim, tržište, koje je do nedavno bilo relativno stabilno i podeljeno među globalnim medijskim korporacijama, postalo je nestabilno. Novi talas merdžera i akvizicija iznjedrio je nove globalne medijske igrače, koji su internet doživljavali više kao novo tržište nego kao direktnu konkurenciju. Da bi novi medijski giganti uspeli da se efektno probiju i opstanu na internet tržištu, neophodna je bila podrška interesnih grupa, što plitičkih, što profitno orijentisanih. (Dalje)


Media wars vol. 2

Uslovno rečeno, neuspeh medijske dominacije SAD-a posredstvom UNESCO-a, primorao je tu državu da se okrene filmskoj industriji kao predvodnici u unapređivanju globalnog medijskog sistema i u obezbeđivanju kontrole tržišta. Sledila ju je izdavačka industrija, sa istim principima povećanja udela u internacionalnom tržištu, globalnim tržištem i globalnom koncentracijom medija. Rame uz rame izdavačkoj industriji išla je i muzička industrija, pa onda i pojava televizije, koja je oznaĉila najznačajniji razvoj medijske industrije posle Drugog svetskog rata. U tom trenutku u prvi plan dolazi uspon međunarodnog oglašavanja, koje dalje doprinosi razvoju globalnih medija i pojava geosinhronih satelita koji su omogućili brzu, jeftinu, globalnu interakciju i emitovanje, što je opet doprinelo tome da se i zemlje Trećeg sveta uključe u tokove globalnih medijskih sistema. Evidentno je da je prva etapa razvoja globalnih medijskih sistema, do sedamdesetih godina dvadesetog veka, bila orijentisana na profit, pod kontrolom transnacionalnih korporacija sa sedištima u kapitalističkim zemljama. (Dalje)