Internet - kontrola prerušena u karakter liberalnosti i demokratičnosti

Published on 10/03,2011

 

Proces digitalizacije devedestih tekao je munjevitom brzinom i najavio je značajne promene na medijskom nebu, u smislu redefinisanja, integracije i uticaja na produkciju i distribuciju muziĉke, filmske, televizijske i radijske industrije, koje su, kako smo ranije naveli, veliki globalni medijski sistemi. Takozvana digitalna revolucija i pojava interneta doveli su do novog medijskog okruţenja okarakterisanog kao informacioni autoput, superbrza traka za protok informacija ili globalna informativna infrastruktura. U takvom okruženju pojedincu je preko personalnog raĉunara omogućen globalni pristup svim vrstama podataka i omogućena je trenutna komunikacija sa svim rezidentima Mekluanovog globalnog sela. Jedan od vodećih ljudi onlajn industrije i predsednik kompanije Majkrosoft, Bil Gejts, komentarisao je: „Naša industrija promeniće način poslovanja, učenja i zabave mnogo više nego što ljudi izvan naše industrije očekuju.“ S obzirom na to da smo još uvek na početku digitalne revolucije i snalaženja u novom digitalnom globalnom medijskom okruženje, sasvim je opravdano razmišljati o efektima koje to okruženje donosi. Možemo posmatrati pojavu interneta kao mogućnost demokratizacije i liberalizacije globalnog medijskog sistema ili jednostavno kao novo šahovsko polje na kojem će postojeći medijski moguli samo možda malo drugaĉije da rasporede svoje figure.

Nikolas Negropont smatra da će internet dezintegrisati monolitne medijske imperije u pojedinačne kućne radinosti. Drugim rečima, internet bi mogao da bude medijsko okruženje oslobođeno interesnih filtera, političkih i ekonomskih, karakterističnih za tradicionalne medijske sisteme. Autori knjige: „Globalni mediji“, Herman i Mekčesni, smatraju da internet neće biti pretnja tržišnoj moći postojećih medijskih giganta, nego da će te imperije da inkorporišu internet u svoje poslovanje. Ipak, ne bi trebalo zanemariti mišljenja Bila Gejtsa i predsedavajućeg Federalne komisije za komunikacije SAD-a, Rida Hanta, kada govore o novom globalnom medijskom nebu kao sistemu sa novim igraĉima, novim mogućnostima, znaĉajnim tehnološkim otkrićima i znaĉajnom nestabilnošću.

Internet se kao globalna kompjuterska mreža razvijao šezdesetih godina dvadesetog veka pod okriljem američkog Ministarstva odbrane. Svrha mu je bila da povezuje kompjutere koji koriste isti protokol. Nedugo nakon toga, internet je počeo da dobija komercijalan karakter time što je postao uobičajen na ameriĉkim kampusima i tako formirao prve sajberspejs kulture i društva. Ipak, istraživanje sredinom devedesetih, pokazalo je da se dve trećine odraslih Amrikanaca protivi reklamiranju na internetu. Internetskom bumu prvenstveno je doprinela uspostava WWW – a ili World Wide Web – a, odnosno, ogromne raskrsnice na informacionom autoputu, koja ukršta šoping – centre, info – izdavače i gigantske depoe elektronskih podataka.Takav establišment je zajedno sa programima za pretraživanje, koji su omogućili jednostavnije korišćenje interneta, doprineo porastu broja internet korisnika, pa samim time i porastu mogućnosti za oglašivače. Sledeći faktor koji je doprineo internetskom bumu jeste povlačenje kapitala američke vlade iz održavanja i razvoja interneta, čime je izazvana potreba za potpunom komercijalizacijom, (liberalizacijom) interneta zbog njegovog formalnog opstanka. Tada nastaje „internet društvo“ sastavljeno od kompjuterskih naučnika, koji su ubrzo potpisali protokole i standarde za upotrebu kompjutera za sve one koji žele da se uključe na mrežu. Godine 1996. usvojen je Zakon o telekomunikacijama koji je usmerio politiku interneta u pravcu efikasnijeg izlaska na tržište i uspostavio uslove za razvoj sajberspejsa koji će omogućiti stvaranje većeg profita.

Internet koriste novinari, naučni radnici, menadţeri, bankari i ostali iz struktura koje formiraju javno mnjenje. Prema tome, internet postaje prava globalna informativna infrastruktura i tržište kojim bi svakako valjalo upravljati ili biti njegov aktivni učesnik. Da bi se to postiglo prvenstveno su potrebne tehničke mogućnosti u vidu optičkih kablova kao infrastrukturalnog rešenja i operativni softveri koji bi upotpunili plan o kreaciji široke interaktivne mreže. Činjenica da svako ko ima modem može da postane globalni pamfletista, i da može besplatno da pristupi mnoštvu veb sajtova, čini internet tržištem kojim bi svakako valjalo dominirati. Nikolas Negropont je govorio o tome da kada zabavni sadržaj pređe na internet, planeta će postati jedinstvena medijska mašina.

Prema svemu sudeći, internetom će dominirati onaj ko pobedi u borbi za kontrolom proizvodnje i distribucije sadrţaja zabavnog karaktera u domaćinstva, na jednom frontu, a na drugom frontu, pobednik u borbi za internet pretraživaĉe, koji se koriste za pregled i objavu materijala na World Wide Web-u. Za primat nad tim tržišnim frontovima bore se Majkrosoft, Orakl, Netskejp i dr. Trebalo bi napomenuti da će pobednik na tržištu imati moć uspostavljanja standarda korišćenja, što praktično garantuje potpunu dominaciju sajberspejsom.

Postoji još jedan front koji omogućava dominaciju nad internetom, a to je kontrola nad pristupom. Telekomunikacione kompanije su vrlo brzo uvidele da upravo one mogu da se ukljuĉe u trku za kontrolom interneta, tako što one prve utiču na to kome će i na koji način obezbediti određeni kvalitet pristupa internetu. Još jedan razlog za ulazak telekomunikacionih kompanija na internet tržište jeste razvoj onlajn telefonije, kao alternative tradicionalnom telefonskom servisu. Mogućnost za dominaciju nad tržištem interneta uočile su i medijske kuće, koje pomoću svojih kablovskih, digitalnih ili satelitskih distributivnih mreža mogu da opsluže svoje korisnike i internetom.


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me